Poslovne vesti - Hrvatska

Slom hrvatske poljoprivrede, uvoz hrane eksplodirao od 2013

Istovremeno, domaća poljoprivredna proizvodnja vredela je svega nešto više od 3 milijarde evra. Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda prošle godine iznosio je čak 2,4 milijarde evra – što je gotovo 85% vrednosti ukupne domaće poljoprivredne proizvodnje i oko 2,7% hrvatskog BDP-a.

Stručnjaci upozoravaju da Hrvatska, iako se godinama pripremala za članstvo u EU, nije bila spremna na posledice otvaranja tržišta. Uvoz hrane se od 2013. do danas više nego udvostručio, a najviše se uvoze meso, mleko i mlečni proizvodi, voće, povrće, pekarski proizvodi i pića. Samo prošle godine uvezeno je više od 180.000 tona mesa, gotovo dvostruko više nego 2013. godine.

„Ako bi se danas zatvorile granice, Hrvatska bi za sedam dana bila gladna“, upozoravaju iz sektorskih udruženja. Domaći proizvođači teško opstaju pod pritiskom konkurencije i uvozne inflacije, a samodovoljnost opada u gotovo svim sektorima osim u proizvodnji žitarica i uljarica.

Uprkos rekordnom izvozu od 3,85 milijardi evra, Hrvatska uglavnom izvozi sirovine, dok uvozi prerađene i gotove proizvode više vrednosti. To dodatno urušava domaću prehrambenu industriju i smanjuje njenu konkurentnost.

Profesor zagrebačkog Agronomskog fakulteta Ivo Grgić navodi da država mora hitno da redefiniše agrarnu politiku: „Umesto što subvencijama održavamo potrošnju za proizvode iz uvoza, sredstva treba usmeriti ka domaćim proizvođačima i izgradnji stabilnog proizvodnog okruženja.“ Ističe i da Hrvatska „uvozom čuva dohodak farmera drugih država“, dok domaći proizvođači odustaju od proizvodnje.

Istraživanja pokazuju da Hrvatska najviše hrane uvozi iz Nemačke, sa kojom ima i najveći trgovinski deficit – preko pola milijarde evra, što je posledica dominacije nemačkih maloprodajnih lanaca na hrvatskom tržištu.

Zbog sve dubljeg deficita, stručnjaci pozivaju na hitnu nacionalnu mobilizaciju i zaokret u politici. „Potrebni su novi ciljevi, nova pravila i brzo sprovođenje konkretnih mera. Ako se ništa ne preduzme, poljoprivreda kakvu poznajemo neće preživeti“, upozorava ekonomista Drago Čengić, autor javnog apela za novu poljoprivrednu politiku.